OPSERVACIJA BEBA

UVOD

Godine 1948., na poziv Džona Baulbija (John Bowlby), Ester Bik (Esther Bick) započinje i, tokom nekoliko godina, uspostavlja praksu Opservacije beba na Tavistok klinici u Londonu, kao sastavni deo treninga za dečije psihoterapeute i psihoanalitičare.

Od samog početka do današnjih dana, dakle u periodu od 75 godina, praksa opservacije beba se pokazala kao nezamenjiv i neophodan deo, po pravilu početni stepenik u obrazovanju, kako dečijih psihoterapeuta i psihoanalitičara, tako i onih za odrasle. Praćenjem generacija studenanta, edukativne institucije su prepoznale značaj opservacija beba u profesionalnom i ličnom razvoju kliničara, kao što su i generacije studenata potvrdile važnost iskustva opserviranja beba za njihov lični, klinički i profesionalni razvoj.

Relativno rano u razvoju opservacionog metoda je postalo očigledno da opservacija beba treba da ima značajno mesto i u edukaciji disciplina i profesija koje se bave radom sa decom i porodicom u različitim profesionalnim kontekstima. Tako je opservacija beba postala sastavni deo edukacije tvz. pomažućih profesija (klinički psiholozi, dečiji psihijatri, patronažne sestre, pedijatri, porodični psihoterapeuti, radnici u neonatalnim odeljenjima, timovi u odeljenjima posvećenih lečenju dece i adolescenata, socijalni radnici, vaspitači, defektolozi, okupacioni terapeuti, logopedi, školski psiholozi, pedagozi, forenzičari, sudski veštaci itd). Smatra se da je za sve ove profesije neophodno da se na direktan način upoznaju sa uobičajenim razvojnim procesima, ali i da steknu sposobnost da prepoznaju rane znake emocionalnih poremećaja i poremećenih odnosa u njihovom nastanku, pre nego što oni postanu duboko usađeni i teško promenjivi modeli ponašanja.  

Tokom opservacije beba stiče se iskustvo u ne-intruzivnom posmatranju razvoja bebe i razvoju odnosa između bebe i roditelja. Takođe, dugoročno i kontinuirano opserviranje doprinosi razumevanju neverbalne komunikacije, kao i i istančavanju sposobnosti da se prepoznaju i tolerišu snažna emotivna stanja.

Celokupan proces opserviranja, kako direktno opserviranje tako i diskusije na opservacionim seminarima, obeležen je naglasakom na iskustvenom učenju. Na taj način se teorijska znanja obogaćuju ličnim doživljajima i promišljanjima tih ličnih doživljaja. Tako se teorijska znanja, usidrena u iskustvu, učine razumljivima, ne samo na kognitivnom već i na emocionalnom nivou.  

Iskustvo opservacije beba doprinosi i ličnom razvoju neophodnom za profesionalni rad, tako što omogućava opserveru da stekne specifičnu veštinu posmatranja, kao i priliku za postepeni uvid u sopstvene predrasude i pretpostavke koje vrlo često utiču na to da se vidi ono što se očekuje, a ne ono što se stvarno dešava.

METODA

Za polaznike koji ne nameravaju da se edukuju za psihoanalitičkog psihoterapeuta dece i adolescenata ili dečijeg i adolescentnog psihoanaltičara, psihoterapeuta ili psihoanalitičara za odrasle, opservacija traje od rođenja deteta do navršene prve godine života (ili do navršene druge godine ukoliko kandidat želi da nastavi sa opservacijom).

Opservacija beba se odvija u prirodnom porodičnom okruženju. Posebna pažnja se posvećuje načinu na koji beba stvara odnose sa svojim primarnim starateljem (obično majka) kao i sa drugima u okolini, te i na stanja svesti i psiho-biološka stanja bebe tokom razvoja tih (najznačajnijih) ranih odnosa.

Opservacije se ustaljuju i odvijaju istog dana u nedelji u isto vreme, u trajanju od jednog sata. Tokom opservacije od opservera se očekuje da ne pravi beleške, niti da daje savete; opserver ne inicira interakcije već samo posmatra. Po završetku opservacije, opserver piše šta je video i doživeo, sa što je moguće više detalja i hronološkog redosleda. Analizira se ne samo ono što se vidi spolja, već se osluškuje i ono što se osećajno dešava u samom opserveru tokom opservacije, bez posezanja za  teorijskim žargonom i interpretacijama. Svrha takvog pristupa jeste da se stekne veština i sposobnost „tananog sinhronizovanja“ tj. da se primete, prepoznaju i zapamte kompleksni i suptilni detalji i sekvence interakcija i njihov uticaj na opservera.

Pisane opservacije se zatim diskutuju na seminaru sa svim polazanicima grupe, a pod vođstvom iskusnog voditelja seminara, gde se o opserviranom materijalu razmišlja i gde se polako stiče sveobuhvatna slika o razvoju unutrašnjeg sveta bebe, a kroz interakciju i kroz odnose sa okolinom.

SEMINAR

Grupe polaznika su male i sastoje se od max. 5-6 članova. Voditelj grupe i ostali članovi grupe pružaju podršku u pronalaženju porodica i beba koje su prikladne za ovu vrstu opservacije (traži se ’obična porodica’). Svaki član grupe redovno donosi zapise svojih opservacija za grupnu diskusiju.

U grupi se diskutuju opservacije (po dogovorenom redosledu). Porodice i bebe ostaju anonimne za polaznike grupe, i od polaznika se takođe očekuje da strogo i bez izuzetka poštuju privatnost porodice i beba. 

Kao što je navedeno, opservacije se odvijaju jednom nedeljno po jedan sat sa prekidima za godišnje odmore. Seminari se takođe odvijaju jednom nedeljno uvek istog dana u nedelji, u trajanju od 80 minuta. Seminari se pauziraju tokom proletnjih (2 nedelje), letnjih (4 nedelje) i zimskih praznika (2-3 nedelje).

Opserver koji prikazuje svoju opservaciju ima kopije zapisa svojih opservacija za sve članove grupe i čita svoju opservaciju, a potom se material diskutuje. Diskusija omogućava da se pojasne, amplificiraju i istraže ideje o onome što se tokom opservacije dogodilo na različitim nivoima psihološkog, emotivnog, odnosajnog i psiho-biološkog funkcionisanja. Opserveri su obično fascinirani kada otkriju razlike u ličnostima različitih beba, njihovih različitih iskustava i obrazaca stvaranja odnosa sa drugima, te i mogućih značenja neverbalne i pre-verbalne komunikacije i ranih stanja uma.

Na kraju jednogodišnje (ili dvogodišnje) opservcije, studenti pišu rad i dobijaju sertifikat da su završili ovaj kurs. Oni koji ne žele da pišu rad dobijaju sertifikat da su pohađali kurs.

CILJ KURSA

Cilj kursa je da pomogne opserveru da:

  • Razvije duboko iskustveno i lično razumevanje načina na koji se ljudsko biće razvija
  • Da prisustvuje, prepozna i razume intenzivne psihosomatske doživljaje i iskustva beba
  • Da prepozna i razume značaj ranih odnosa između bebe i staratelja i njihov značaj i funkciju u oblikovanju ličnosti i karaktera
  • Da produbi i/ili razvije razumevanje neverbalne i pre-verbalne komunikacije
  • Da izoštri specifične opservacione veštine
  • Da produbi pažnju i analitički pristup
  • Da iskustveno shvati važnost ključnih psihoanalitičkih koncepata kao što su introjekcija, projekcija, splitting, projektivna identifikacija, introjektivna identifikacija, idealizacija, odbrane, containment, reverie, depresivna pozicija, paranoidno-shizoidna pozicija, Edipov kompleks, transfer i kontratransfer itd. i da time obogati svoje kapacitete analitičkog razmišljanja
  • Da poboljša svoje kliničke veštine

LITERATURA

Svim polaznicima biće pristupačan izbor značajnih radova iz područja opservacije beba i ranog razvoja.

USLOVI ZA PRIJEM

Svi polaznici dostavljaju svoje CV-je, sa objašnjenjem zašto žele da pohađaju ovaj kurs. Na osnovu CV-a voditelji seminara napraviće listu pogodnih kandidata. Takođe se očekuje da izabrani kandidati podnesu dve reference od profesionalaca koji poznaju kandidatov profesionalni rad.

Izabrani pogodni kandidati bivaju pozvani na intervju za detaljnu procenu pogodnosti za pohađanje ovog kursa pred stručnom komisijom. Intervjui ce se obavljati online.