Cilj programa edukacije je da pomogne učesnicima da, pre svega, razviju sposobnost da prepoznaju rana emocionalna stanja, da ih razumeju i da nauče kako da se sa njima nose u praksi.  

Rana stanja uma su moćni podsticaj i važan temelj psihološkog razvoja i delovanja ličnosti. Ona utiču na uspostavljanje obrazaca u najranijem detinjstvu koji će značajno odrediti način na koji će osoba dalje uspostavljati odnose sa svojom okolinom, rešavati probleme, učiti, tolerisati frustracije, bol i anksioznost.

Poremećaji ovih najranijih odnosa (roditelj-beba) donose patnju i mogu u značajnoj meri da osujete razvoj ličnih sposobnosti i budu prepreka u uspostavljanju zrelijih odnosa sa drugima u okviru porodice, vršnjačke grupe, profesionalnih i svih drugih odnosa u društvu. Često su izvor složenih problema u ponašanju i funkcionisanju koje je teško razumeti. Isto tako, uzrok su teško rešivih problema kako u primenjenim oblicima psihoterapije (sve „pomažuće profesije“) tako i u psihoterapijskom/ psihoanalitičkom odnosu gde mogu dovesti do ozbiljnog zastoja ili neuspeha u terapijskom procesu. Jedan od ključnih doprinosa teorija objektnih odnosa je u unapređenom razumevanju tih najranijih stanja, kao i u korenitoj promeni u tehnici psihoterapije, psihoanalize i izvedenih terapeutskih pristupa, a koje su iz tog razumevanja izrasle.

Praksa psihoterapije i psihoanalize i njenih primenjenih oblika pre svega zavisi od sposobnosti terapeuta da čuje, oseti i razume na dubokom nivou osobu kojoj pokušava da pomogne, osluškujući sopstvena emocionalna stanja. Cilj ovog programa edukacije je da polaznici povećaju svoju osetljivost i prošire i prodube svoj emocionalni opseg, pre svega kroz praktično iskustvo. (Vidi opis pojedinačnih seminara)